Sve češća nevremena praćena grmljavinom svima nam nameću pitanje kako da zaštitimo svoj dom i osetljive kućne uređaje.
Iako traju delić sekundа, promene u naponu fatalne su za osetljive električne uređaje koji ne mogu da prežive skok napona sa 220-230 na 1000, 2000 ili više volti. Do danas nauka nije uspela da na
određenom prostoru spreči udar groma. Jedini način zaštite je da prihvatimo naelektrisanje i da ga što bezbednije po objekat i ljude sprovedemo u tlo.
Svakog sekunda na Zemljinoj kugli sevne oko milion munja, ali samo stotinak pogađa tlo. Satistički, svaki kvadratni kilometar Zemljine površine godišnje pogode barem tri munje. Munja je divovski kratki spoj između neba i zemlje u kojem se električni potencijali prazne brzinom od oko 100.000 kilometara u sekundi, što je trećina brzine svetlosti. Kako se vazdušni kanal kroz koji seva munja zagreva do 20.000 K, čime šestostruko premašuje temperaturu na površini Sunca, pregrejani vazduh se eksplozivno širi nadzvučnom brzinom, a do našeg uha dopire grmljavina. Iako ovo pražnjenje traje samo 10 mikrosekundi, odjek tutnjave traje deset puta duže. Kad munja sevne, oslobađa se napon od nekoliko stotina miliona volti, pa pri blesku kroz munju protiče struja od 50 do 300.000 ampera.
Gromobranska zaštita
Pod gromobranskom zaštitom podrazumeva se skup zaštitnih mera protiv direktnog udara groma i njegovog sekundarnog dejstva, koje obezbeđuje sigurnost ljudi i životnja, opreme i materijala od eksplozije, požara i rušenja. Rezultat direktnog udara groma je rušenje objekata i postrojenja, paljenje zapaljivih i eksplozivnih materijala i povreda ljudi i životinja. Dejstvu direktnog atmosferskog pražnjenja najviše su izložene usamljeni i visoki objekti.
Gromobranska instalacija
Gromobranska instalacija mora da preuzme električno pražnjenje munje, pa šipkama ili upletkama treba napraviti krovnu mrežu koja pokriva površinu barem 10×20 metara. Nijedna tačka krova ne sme da bude udaljena više od 5 m od uzemljenog dela instalacije. Pritom svi limeni opšivi, pokrovne limene nadstrešnice, žlebovi, oluci, ograde terasa, stepeništa i balkona i ostali metalni delovi na krovu ili na spoljašnjem delu zgrade, moraju biti uključeni u tu mrežu. Ako su veći limeni elementi sastavljeni lemljenjem, svaki deo mora biti pojedinačno priključen u sistem, jer se pri udaru munje pojavljuju vrlo visoke temperature koje mogu da odvoje zalemljeni spoj. Tu je u određenoj prednosti čvrsto mehaničko pričvršćenje vijcima i posebnim spojnicama. Pri izvođenju treba pripaziti na vrstu materijala, jer korozija pospešena galvanskim strujama, koje se pojavljuju pri dodiru različitih metala, može vrlo brzo da smanji dodirne površine, pa je gromobran neupotrebljiv.
Broj metalnih vodova koji krov spajaju s tlom zavisi od veličine, osnove i visine zgrade. Naravno, povoljnije je ako su vertikalni odvodi postavljeni što gušće kako bi kuća bila u Faradejevom kavezu. Uglavnom se pričvršćuju za zid, dubokim sidrenjem čeličnim sidrima, a ponekad se
priključuju i na čeličnu armaturu armiranobetonskih zidova, no to treba planirati već pri projektovanju, pa i ostale instalacije uključiti u tako koncipiranu zaštitu.
Ostatak potražite u štampanom izdanju
Stare brojeve možete preuzeti putem servisa Novinarnica!
